Ukus Radosti

Ovaj period pred zimu, kada se pale peći, ili se loži šporet, greje se dom, sijaju svećice, razni mirisi zimnice lutaju okolo, a ja čekam ispred šporeta dok miriše proja koja se peče i otvaram teglicu pinđura, prisećam se svog detinjstva i omiljene hrane koja je izazivala posebnu radost.

Pomenuh, loži se šporet, to je moja prva asocijacija na veselo i razdragano detinjstvo. Ja i moj brat umorni i crvenih obraza od jurnjave na snegu ulazimo u kuću otvaramo rernu, svlačimo mokru odeću i guramo se ko će prvi da greje noge u rerni. Eh, pa zaista smo se tome radovali.

A na tom dobrom starom smederevcu, svašta se krčkalo i spremalo, dok smo mi grejali hladne nogice. Verujem da i ti imaš te posebne trenutke koje sećaju na posebna jela, piši mi o njima? A u nastavku saznaj neke od mojih omiljenih ukusa radosti.

Pileća džigerica i lepinja na plotni

Ta radost kada zamiriše domaća pileća džigerica koja se peče na plotni, a mi samo skackamo oko šporeta, pomažemo mami dok okrećemo parčiće da ne zagore a ona mesi lepinje, ta radost je bila velika.

A recept je izuzetno jednostavan, oprana domaća džigerica koja se malo posoli i poređa na usijanu plotnu našeg starog smederevca, pa se peče sve dok svaka strana ne bude skoro pa krckava. Taj ukus mi je u ustima pri samoj pomisli na to..

Lepinja na plotni je uz džigericu bila nešto bez čega ni ne pomišljamo da je jedemo. Brašno, voda, so, malo sode bikarbone i razvučeš testo po želji. Mi smo voleli da mama razvuče testo u više malih lepinjica, pa da se tako lepo zapeče dok obe strane ne dobiju crne male tačkice. To je bilo prste da poližeš.

Sataraš sa piletinom

Kod bake preko puta naše kuće, isto se tako slatko jela hrana. Sve je bilo ukusno i posebno, i određena hrana jela se samo kod bake. Niko drugi nije mogao da spremi taj sataraš kao ona.

Dinstana piletina, najčešće bataci sa karabatakom koje baka lepo iseče, doda dosta crnog luka i dinsta, zatim paprike crvene, zelene, sve na krupne kocke i na kraju domaći mesnati paradaj, od čijeg bogatog soka jelo dobije posebnu notu, i da ne zaboravim, jaja, nekoliko umućkanih jaja kada se sve ukrčka, može a ne mora, sve je po želji.

Koji je to začin baka još dodavala pored ljubavi pa da tako slatko ispadne, nisam sigurna, ali, neka sećenja i mirisi nikada ne izblede. Svaka pomisao na to vraća sećanja, gde sedimo za stolom, u jednoj ruci držim batak a u drugoj viljušku kojom zahvatam iz šerpice papriku i često “umočim” hleb u onaj ukrčkani sos od paradajza. Da li i tebi polazi voda na usta dok ovo čitaš? Ja sam znatno ogladnela, ali, zadovoljiću se i ovom projom koja se ispekla i pinđurom, okasneli doručak pa ne može drugačije.

Krompir u kaputu zapečen u rerni

Krompir u kaputu, mamin naziv za ovaj specijalitet, bio je moja omlijena poslastica pogotovu kada odem u posetu deki, uvek me je čekao taj zapečeni krompir. Sva ona njegova slatkoća kada se oljušti korica bila je tu. Dovoljno je bilo samo malo soli, mogla sam da jedem dok mi ne kažu da stanem. I danas, kada odem na selo, zna se šta me čeka, krompir u rerni, nema slađe poslastice.

Koje je tvoje omiljeno jelo iz detinjstva? Recept možeš da podeliš u komentaru, ne sumnjaj u to da ću ga sigurno isprobati! Uživaj u prisećanju omiljenih jela, do sledećeg kuckanja kuvajte radosno!